Petrović je s jučerašnjeg radnog sastanka sa savetodavcima u beogradskom Domu sindikata poručio da ne može i neće odustati od tekuće agrarne politike jer je ona pravedna i ekonomski opravdana. On je istakao da je spreman da preuzme potpunu odgovornost za mere državnih podsticaja u poljoprivredi koje je predložio Vladi a ona ih usvojila. Petrović je istakao da se Ministarstvo najpre izborilo za to da se agrarni budžet za ovu godinu poveća za trećinu u odnosu na lane i iznosi više od 30 milijardi dinara, naspram prošlogodišnje 22 milijarde.

U Poslovnoj zajednici „Industrijsko bilje” ocenjuju da su usvojene mere subvencija za industrijsko bilje dobrodošle. Premije za proizvedene i otkupljene poljoprivredne proizvode, kao što su suncokret, soja, uljana repica, šećerna repa, podrška su proizvođačima za pospešivanje poljoprivredne proizvodnje.

– Setva uljarica je u toku i stoga želimo da otklonimo nedoumice koje o donetim premijama imaju pojedini poljoprivredni proizvođači – objašnjava direktorka „Industrijskog bilja” Olga Čurović. – Fabrike ulja su, naime, poljoprivrednicima za suncokret i soju plaćale tržišnu cenu, a nekada i višu nego što je bila u okruženju. Tako su uljare samo u 2011. godini platile bruto cenu suncokreta – osnovna cena sirovine plus marža i manipulativni troškovi – 350 evra po toni, a može se desiti da sada bude i više od toga. Zato i ove godine fabrike za preradu uljarica nude poljoprivrednim proizvođačima punu tržišnu cenu suncokreta i soje koja bude bila u okruženju, na Berzi u Budimpešti i susednim zemljama, značajnim proizvođačima ove sirovine, s isplatom u dogovorenom roku. To znači da će proizvođači, po Uredbi koja je doneta, dobiti pun iznos premije mimo otkupne cene koja će u tom trenutku biti tržišna.

Za šećernu repu, čija je setva bila u toku, stimulacije nisu stigle da daju pun doprinos setvi pa će se njihov puni efekat osetiti naredne godine, a opredeljenje i jeste da se mere donose dugoročno, kaže naša sagovornica. Elem, setva šećerne repe je privedena kraju i zasejana je na površinama sličnim prošlogodišnjim.

– Fabrike su, nakon najavljenih i donetih premija, povećale ugovorene površine pod šećernom repom na oko 50.000 hektara, dok još oko 10.000 hektara za ovu godinu koji su zasejani nisu ugovarani s domaćim šećeranama. Inače, na samom startu setve šećerne repe postajala je opravdana bojazan da se prošlogodišnje površine neće moći zasejati bez usvojenih premija – ukazuje Olga Čurović.

S. G.

Ko nije zadovoljan...

Dušan Petrović je precizirao da je u 2011. godini 15 milijardi dinara dato za regrese po hektaru, koji su iznosili 14.000 dinara, a 3,5 milijarde dinara za povraćaj akciza za gorivo. Istakao je da je prošle godine ukupno 82.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava koristilo državne subvencije namenjene agraru, a da se ove godine samo za regresirano gorivo prijavilo 250.000 registrovanih gazdinstava, odnosno tri puta više nego lane.

Takođe, obradive površine koje su obuhvaćene sistemom subvencija sada iznose 1,6 milion hektara, i trećinu su veće nego prošle godine, kada je taj broj iznosio 1,2 miliona hektara.

– To je okvir agrarne politike u 2012. godini, i oni koji nisu zadovoljni nisu u pravu – poručio je ministar Petrović.