SRBIJA je dobila novu potrošačku korpu. Statističari su promenili način njenog obračunavanja i po ugledu na evropske kolege proširili izbor i količinu namirnica koje u nju ulaze. Nova metodologija nam je priznala dve stvari - da jedemo i da na hranu trošimo više nego što je statistika ranije govorila i da se prosečna porodica u Srbiji smanjila. Po pitanju kupovne moći, situacija je sada još alarmantnija, jer novi, realniji, zbir prosečnoj plati, i to tradicionalno znatno „debljoj“ decembarskoj, beži - oko 13.000 dinara.

Kada se poredimo sa bivšim jugoslovenskim republikama, otkrivamo da su nam cene hrane i troškovi života niži, ali su nam i zarade manje od većine. U odnosu korpe i plate bitku gubimo od Slovenije, Hrvatske i Makedonije, a za osnovne životne troškove moraju više da rade u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.

SRBIJA - Decembar je poznat po većim prosečnim zaradama, jer je preživeo, doduše mali procenat, firmi koje isplaćuju čuvenu trinaestu platu. Poslednjeg meseca prošle godine tako je prosek zarada iznosio 39.580 dinara. Tek objavljena inovirana potrošačka korpa staje - 52.701 dinar. Jednoj prosečnoj plati tako fali trećina, 13.121 dinar, da dostigne prosečne troškove.

Ako je u jednoj porodici, koja danas u Srbiji statistički izrečeno broji 3,1 člana, dvoje zaposlenih, za ostatak životnih troškova i zadovoljstava im ostaje 39.580 dinara. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je malo gradova i opština u Srbiji gde zarade zaista pokrivaju osnovne troškove.

- Kada gledate prosečnu zaradu po glavi stanovnika, i to pomnožite sa tri člana, koliko sada ima prosečna porodica, dobijete da u veoma malo gradova u Srbiji zarade pokrivaju prosečnu korpu - objašnjava Miroslav Zdravković, urednik portala „Ekonomija“. - Zarada po stanovniku u Beogradu i Novom Sadu je oko 20.000 dinara. Na čitavu porodicu dođe oko 60.000 dinara. Većina gradova, međutim, po stanovniku ima od 8.000 do 12.000 dinara. Takva porodica raspolaže sa 24.000 do 36.000 dinara. Znači da, osim građana Beograda, Novog Sada, Subitice i još nekoliko, većina stanovnika Srbije nema novca za prosečnu korpu.

SLOVENIJA - Među bivšim jugoslovenskim republikama najveća prosečna zarada je u Sloveniji. Ona je u novembru prošle godine, što je poslednji podatak njihovog zavoda za statistiku, iznosila 1.041 evro. Slovenačka statistika, međutim, ne barata istom potrošačkom korpom kao i mi. U slovenačku korpu su uračunate 32 stavke, među kojima su hleb, meso, krompir, električna energija, komunalije, mleko, kafa, televizijska pretplata, ulaznice za bioskop, prašak za pranje veša...

Dokaz da je metodologija drugačija od naše, ali i drugih bivših republika, jeste njena cena. Takva potrošačka kopra staje svega 139 evra i uzima svega 13 odsto prosečne zarade.

MAKEDONIJA - Podaci Državnog zavoda za statistiku Makedonije pokazuju da je prosečna potrošačka korpa u ovoj zemlji koštala 12.212 denara (jedan denar iznosi 1,62 dinara). Istovremeno, prosečna plata je bila 20.633 denara. Ako je verovati ovim brojkama, građani Makedonije za svoju platu mogu da kupe malo manje od pune dve potrošačke korpe. Pitanje je, međutim, koliko je njen sadržaj uporediv sa drugim zemljama. U makedonskoj korpi se nalazi 63 proizvoda.

HRVATSKA Porodici u decembru je trebalo 6.652 kune (jedna kuna iznosi oko 14 dinara) da podmiri troškove prosečne potrošačke korpe. Istovremeno, prosečna plata je iznozila 5.584 kune i nedostajalo joj je 1.068 kuna do korpe - što je 19 odsto zarade.

U Hrvatskoj potrošačku korpu sastavlja Savez samostalnih sindikata i ona predstavlja minimalne mesečne troškove za ishranu, stanovanje, prevoz, higijenu, odevanje, obrazovanje i kulturu za četvoročlanu porodicu.

CRNA GORA - Statistika računa minimalnu potrošačku korpu i ona je u decembru iznosila 755 evra. U nju ulazi čak 130 prehrambenih proizvoda i bezalkoholnih napitaka, kao i druge potrepštine i cena zakupa stana. S druge strane, prosečna zarada u Crnoj Gori u decembru je iznosila 515 evra. Od minimalne korpe ju je delilo čak 240 evra, što je skoro 47 odsto zarade.

Ako je verovati ovom odnosu, građanima Crne Gore treba najviše za pokrivanje osnovnih potreba, a pri tom je reč o minimalnoj, a ne prosečnoj korpi. Baš zato smo malo detaljnije zagledali u njen sadržaj. U njoj je širok izbor mesa, ribe, sveže i smrznute, mleka, sireva, slatkiša, grickalica, sokova, čokolada, pa i bombona.

- Analiza je pokazala da 33 odsto potrošnje ide na hranu, a 43,7 odsto se troši na neprehrambenu robu i usluge - navodi se u analizi crnogorskog Zavoda za statistiku. - Obračunata renta predstavlja 23,3 odsto ukupne potrošnje. Treba napomenuti da tržište iznajmljivanja stambenih prostora nije razvijeno u Crnoj Gori, jer značajna većina crnogorskih domaćinstava, 95 odsto, poseduje smeštaj u kome živi. Zato smo umesto vrednosti stvarne rente, koristili procenu građana po kojoj su ceni mogli da izdaju stan u kome žive.

BOSNA I HERCEGOVINA - Odnos korpe i plate u Bosni i Hercegovini najnepovoljniji je od svih bivših republika. Sindikalna potrošačka korpa za četvoročlanu porodicu u Republici Srpskoj koštala je 1.690 konvertibilnih maraka (jedna KM je 53,35 dinara), a prosečna isplaćena plata - 798 KM. Znači da ni dve prosečne plate nisu bile dovoljne da je podmire. Porodice najviše novca izdvajaju za hranu, 602 konvertibilne marke, za stanovanje i komunalne usluge 507 KM, za odeću i obuću 159, za prevoz 170 KM, a održavanje domaćinstva 100 KM. Najmanje su izdvajali za higijenu i negu zdravlja - svega 74 KM.

Kada se uzme u obzir čitava Bosna i Hercegovina, potrošačka korpa je iznosila 1.574 KM, a prosečna plata je iznosila 811 KM.

SVUDA POSKUPLjENjA

POTROŠAČKE korpe skoro ni u jednoj bivšoj republici ne miruju. Oscilacije su manje u onima u kojima su u opticaju jake valute.

U Srbiji su potrošačke cene u 2010. godini porasle za 10,3 odsto. U Republici Srpskoj je decembar 2010. za 2,5 odsto bio skuplji od decembra 2009. godine, a u Federaciji - 4,2 odsto. U Crnoj Gori su potrošačke cene za godinu dana porasle 1,1 odsto, baš koliko i u Hravatskoj - 1,1 odsto. U Sloveniji je rast bio 1,8 odsto, a u Makedoniji - devet odsto.